Putovanja
Zatim smo otisli u hotel.
Samo da vam kazem par stvari o hotelu. Jedan dan kosta preko 100 e. Sobe su zaista uredjene sa puno paznje, kupatilo je divno. Naravno docekalo nas je puno proizvoda u sobi, poput sapuna, sampona, gela za tusiranje, krema za telo, tuferi, sundjer za brisanje cipela.. naravno sve je to bilo lepo upakovano u kutijice i kesice.
I najbitnija stvar docekalo nas je kuvalo za kafu, naravno kafa, sa i bez kofeina, secer, mleko, kasikice, razni cajevi.
Prosto su na sve mislili. Hotel spolja izgleda malo i skomno, ali je zapravo jako lep i luksuzan. I ako ima samo 3 sprata, poseduje lift. Kao i prostor za obrok a i saunu. U sobi takodje imamo i internet i televizor, ali posto cemo ceo dan bukvalno provesti na konvenciji to nam bas i ne znaci puno. Inace u holu smo zatekli puno pilota i stjuardesa. Ipak je ovo hotel sa 4 zvezdice.
Nakon sto smo se smestili, otisli smo na veceru.
Cedric i Jane
I bas sam se razocarala.
Jezik kojim se govori je naravno Francuski, ali primerila sam da dosta ljudi govori i engleski. Ovde ima i dece, da, upravo preko puta mene jedna bebica sisa. Druga deca trce naokolo ili se voze trotinetima, neki od njih sakupljaju vizit karte po stolovima.
Mi nismo ucestvovali iz prostog razloga jer nismo imali dovoljno dobru sliku za pokazati u odredjenoj kategoriji. Moj muz najvise radi realisticne slike, a kako te kategorije nije ni bilo, nije bilo ni nas u takmicenju.
Obicno na ovakvim desavanjima, retko ko radi jednu lepu i veliku sliku ceo dan. Tu je milion posetilaca koji su zainteresovani da se tetoviraju i svi bi uglavnom neke male slicice, samo da sto pre budu gotovi.
Sta sam ja radila ta dva dana? Pisala sam za blog. Pricala sa ljudima koji govore engleski, a njih je bilo malo. Fotografisala sve redom. Gledala sta cu da jedem. Setala. Buljila u telefon. Razgledala torbice i krpice.
Svaki dan posle konvencije je uvek bilo kasno i mracno za razgledanje grada. Tako sam jedino prvog dana uspela nesto i da vidim.
Sve u svemu ovaj grad Pau je zaista jedno jako lepo mesto. Vredelo je voziti se 8 sati i videti ga bar na jedan dan.
_______________________________________________
Da li volite da putujete? Koja mesta bi voleli da posetite?
Tattoo konvencija Pau
Danas pricamo o nasem malom izletu u grad koji se zove Pau, povodom tattoo konvencije.
On se nalazi 100 km od Atlanskog okeana i 50 km od Spanije. I zbog toga mi smo dobili priliku da vidimo prelepi planinski venac Pirineja. Trebalo nam je 8 sati i 800 km da stignemo.
Ja sam posla samo kao podrska dok su ostali dosli da promovisu svoj rad i naravno tetoviraju. Cim smo stigli prvo smo dosli na mesto odrzavanja konvencije kako bi istovarili sve stvari. Na stolovima su nas vec docekali ubrusi, flasice sa vodom, kese za djubre i nesto osnovno sto je potrebno. Tu smo zatim neko vreme postavljali plakate, rasklapali lezajeve i stolice,a pritom videli i upoznali dosta zanimljivih ljudi. Ovde nista nije cudno.
Neki nose staru i pocepanu odecu, vecina nosi martinke, dosta njih ima i dredove, tu su i cudne boje kose,
zatim kostimi za noc vestica i naravno 98% ljudi je istetovirano i vecina ima bar jedan pirsing.
Samo sto smo se raspakovali i vec smo videli svasta zanimljivo. Kako li ce te biti sutra kada konvencija zvanicno pocne?
On se nalazi 100 km od Atlanskog okeana i 50 km od Spanije. I zbog toga mi smo dobili priliku da vidimo prelepi planinski venac Pirineja. Trebalo nam je 8 sati i 800 km da stignemo.
Ja sam posla samo kao podrska dok su ostali dosli da promovisu svoj rad i naravno tetoviraju. Cim smo stigli prvo smo dosli na mesto odrzavanja konvencije kako bi istovarili sve stvari. Na stolovima su nas vec docekali ubrusi, flasice sa vodom, kese za djubre i nesto osnovno sto je potrebno. Tu smo zatim neko vreme postavljali plakate, rasklapali lezajeve i stolice,a pritom videli i upoznali dosta zanimljivih ljudi. Ovde nista nije cudno.
Neki nose staru i pocepanu odecu, vecina nosi martinke, dosta njih ima i dredove, tu su i cudne boje kose,
zatim kostimi za noc vestica i naravno 98% ljudi je istetovirano i vecina ima bar jedan pirsing.
Samo sto smo se raspakovali i vec smo videli svasta zanimljivo. Kako li ce te biti sutra kada konvencija zvanicno pocne?
Zatim smo otisli u hotel.
Samo da vam kazem par stvari o hotelu. Jedan dan kosta preko 100 e. Sobe su zaista uredjene sa puno paznje, kupatilo je divno. Naravno docekalo nas je puno proizvoda u sobi, poput sapuna, sampona, gela za tusiranje, krema za telo, tuferi, sundjer za brisanje cipela.. naravno sve je to bilo lepo upakovano u kutijice i kesice.
I najbitnija stvar docekalo nas je kuvalo za kafu, naravno kafa, sa i bez kofeina, secer, mleko, kasikice, razni cajevi.
Prosto su na sve mislili. Hotel spolja izgleda malo i skomno, ali je zapravo jako lep i luksuzan. I ako ima samo 3 sprata, poseduje lift. Kao i prostor za obrok a i saunu. U sobi takodje imamo i internet i televizor, ali posto cemo ceo dan bukvalno provesti na konvenciji to nam bas i ne znaci puno. Inace u holu smo zatekli puno pilota i stjuardesa. Ipak je ovo hotel sa 4 zvezdice.
Nakon sto smo se smestili, otisli smo na veceru.
I bas sam se razocarala.
Narucili smo svi neke supe i corbe.
Meni se moja nije bas dopala. Zatim smo dobili menije na engleskom,ali i pored toga nista nismo razumeli.
Ispod povrsine i tone sira nalazi se natopljen hleb.
Inace cim smo stigli u restoran, konobar je doneo svim devojkama po jedno cebe, posto je vece bilo prohladno.
Medju jelima je bilo i puzeva i milion vrsta ribe i lignje i kojekakvih cudnih jela.
Ovo je prilog. Francuzi bas i ne jedu hleb uz obrok. Prvenstveno ga jedu pre glavnog jela, uz predjelo ili samo tako bez icega.
Dobili smo odgovor da imaju samo jedno jelo da kazemo ''normalno'' i to je neki odrezak juneci i ono kao ajde. Trazili smo da bude medium peceno i to naravno nismo dobili.
Pa smo im vratili nazad, medjutim doslo je kod nas opet isto. Pojeli smo par zalogaja tog krvavog bifteka i otisli kuci.
Bas je bila nikakva vecera i toliko smo se razocarali da nismo hteli ni dezert.
Meni se moja nije bas dopala. Zatim smo dobili menije na engleskom,ali i pored toga nista nismo razumeli.
Inace cim smo stigli u restoran, konobar je doneo svim devojkama po jedno cebe, posto je vece bilo prohladno.
Medju jelima je bilo i puzeva i milion vrsta ribe i lignje i kojekakvih cudnih jela.
Ovo je prilog. Francuzi bas i ne jedu hleb uz obrok. Prvenstveno ga jedu pre glavnog jela, uz predjelo ili samo tako bez icega.
Dobili smo odgovor da imaju samo jedno jelo da kazemo ''normalno'' i to je neki odrezak juneci i ono kao ajde. Trazili smo da bude medium peceno i to naravno nismo dobili.
Pa smo im vratili nazad, medjutim doslo je kod nas opet isto. Pojeli smo par zalogaja tog krvavog bifteka i otisli kuci.
Bas je bila nikakva vecera i toliko smo se razocarali da nismo hteli ni dezert.
Ok, ustala sam u 6 i pomerila sat na pola 7. Toliko o tome da cu lako ustati. Milion obaveza. I tako sam se ja kupala, susila kosu, pravila frizuru, sminkala, onda smo popili jedno 2 kafe,a zatim otisli da doruckujemo.
I konvencija moze da pocne.
Moram da priznam da prvi put idem na jedan ovakav dogadjaj. Igrom slucaja nam je trenutno tu baba, pa moze da pricuva moje bliznakinje. Da ona nije tu, ne bi ni ja isla.
I konvencija moze da pocne.
Moram da priznam da prvi put idem na jedan ovakav dogadjaj. Igrom slucaja nam je trenutno tu baba, pa moze da pricuva moje bliznakinje. Da ona nije tu, ne bi ni ja isla.
Ovo je ustvari jedna ogromna hala, svud po njoj postavljeno je oko stotinak tezgi, mozda i vise.
Naravno najvise je tezgi gde imate mogucnost da se tetovirate. Ipak tu su i one gde se prodaju pirsinzi, masinice, odeca, boje, neki cudni predmeti ili skupture. U svakom slucaju sve je vezano za tetoviranje, tako da nije bilo odstupanja od teme.
Naravno najvise je tezgi gde imate mogucnost da se tetovirate. Ipak tu su i one gde se prodaju pirsinzi, masinice, odeca, boje, neki cudni predmeti ili skupture. U svakom slucaju sve je vezano za tetoviranje, tako da nije bilo odstupanja od teme.
Svaka tezga je dobila identican pribor, tj svi su dobili po nekoliko stolova i stolica. Naravno, svako je za sebe posle uredjivao svoj postor kako je zeleo.
Jezik kojim se govori je naravno Francuski, ali primerila sam da dosta ljudi govori i engleski. Ovde ima i dece, da, upravo preko puta mene jedna bebica sisa. Druga deca trce naokolo ili se voze trotinetima, neki od njih sakupljaju vizit karte po stolovima.
Pokusala sam da slikam sve sto mi je bilo interesantno, medjutim neki od njih su mi naglasili da je slikanje zabranjeno.
Temperatura tog vikenda je bila veca od 25 stepeni, na sta nisam bila pripremljena. Svi su nosili sandale i sorceve, haljine. Sto nisam ocekivala. Tako da mi je bilo jako toplo i skuvala sam se.
Temperatura tog vikenda je bila veca od 25 stepeni, na sta nisam bila pripremljena. Svi su nosili sandale i sorceve, haljine. Sto nisam ocekivala. Tako da mi je bilo jako toplo i skuvala sam se.
Ulaz na konvenciju se naplacuje 10 e kosta jedan dan, a dva dana je 15e, postoji dve boje narukvica, zuta za posetioce i ljubicasta za tattoo umetnike ili prodavce. Glavni dogadjaj na konvenciji je naravno takmicenje.
Kategorije su bile :
Black and white
Color
Best of the day
Best of show
Obicno na ovakvim desavanjima, retko ko radi jednu lepu i veliku sliku ceo dan. Tu je milion posetilaca koji su zainteresovani da se tetoviraju i svi bi uglavnom neke male slicice, samo da sto pre budu gotovi.
Sta sam ja radila ta dva dana? Pisala sam za blog. Pricala sa ljudima koji govore engleski, a njih je bilo malo. Fotografisala sve redom. Gledala sta cu da jedem. Setala. Buljila u telefon. Razgledala torbice i krpice.
Svaki dan posle konvencije je uvek bilo kasno i mracno za razgledanje grada. Tako sam jedino prvog dana uspela nesto i da vidim.
Sve u svemu ovaj grad Pau je zaista jedno jako lepo mesto. Vredelo je voziti se 8 sati i videti ga bar na jedan dan.
_______________________________________________
Da li volite da putujete? Koja mesta bi voleli da posetite?
Divan, divan, divan post :)
ReplyDeleteUzivala sam, toliko su slike zivopisne, i ti toliko lepo predstavljas da sam imala utisak da sam tamo :)
Prelepo :)
Hvala draga :*
DeletePrelepo draga :) Slike su predivne i bas si se potrudila da nam preneses svaki detalj. :) mnogo mi se dopadaju <3 <3 <3
ReplyDeleteLepojkica i mama
Hvala puno Irena :* :* :*
DeleteBeautiful photos
ReplyDeleteHave a nice day! :)
Tnx :*
DeleteHello dear,
ReplyDeleteI'm following back! #176
Hugs,
LIANA LAURIE
Thank you very much :*
DeleteJa bi osobno rado otišla na konvenciju tetoviranja jer me tetoviranje fascinira. Meni su najzanimljivije realne tetovaže jer za njih treba imati odličnu tehniku i dosta strpljena. Nisam stručnjak, ali poznajem neke ljude koji se bave tetoviranjem i oni su mi rekli da je jako teško biti precizan na koži, treba stalno vježbati...to je kao crtanje na koži zapravo i prava je umjetnost. Ja još nemam tetovažu, ali možda jednoga dana.
ReplyDeleteSuper si fotografije snimila...konvencija djeluje jako životpisno, hotel se isto čini super..žao mi je što je hrana bila loša, ali eto nešto mora uvijek biti naopako:).
Hvala puno draga :* Jeste, umetnost :)
DeletePredivne slike, konvencija izgleda fenomenalno! xx
ReplyDeleteHvala draga :*
DeleteLovely photos ❀
ReplyDeleteDo you wanna follow each other via GFC or Bloglovin? Lemme know ♥
* Le blog de la Licorne *
Thank you :) Of course :*
DeleteObožavam ovu vrstu tvojih postova :D. Stvarno sa njima prođem i zavirim na mjesta na koja ne bih ni sanjala da bih otišla. Iako me nikada nije privačilo da se istetoviram obožavala sam gledati tetovaže i ljude koji to rade te diviti se njihovom radu. Zaista je to posebna umjetnost stvarati tako divne radove na ljudskom tijelu. Nije to lako i zato im odajem jedan veliki respekt.
ReplyDeleteMoj mali kutak