Putovanja

Brie comte robert

April 02, 2017 Tijana Bosnjakov 26 Comments

Dobrodosli u Brie comte robert.








Ovde dan pocinje u 8:00, pre ovog vremena na ulicama nema zive duse, kao da svi u to vreme ustaju i krecu po hleb ili novine. Nekad cak i posle 8 sati ni pijaca jos nije postavljena. Prodavci jos uvek raspakuju svoje tezge i gledaju me u cudjenju gde sam ja posla ovako rano. Ovde apoteke rade od pola 9, a prodavnice od 10 sati.


Brie je jedno malo mesto udaljeno od Pariza 40 kilometara ili bolje reci 38 minuta voznje kolima.



Bez obzira sto je tako blizu jednog velikog i turisticki posecenog grada, ovde niko ne govori engleski. Izuzev apoteke i 2-3 prodavnice, jako je tesko pronaci osobu koja ce razumeti sta pricate. Ovde zive iskljucivo Francuzi i to oni bogatiji. Brie nema metro stanicu, ali zato sve vrvi od skupih kola. Zivot je ovde drugaciji. Nema kasnih izlazaka na pice. Nema diskoteka. Ja ovo pisem, subota je, oko 9 sam bila da odvedem psa napolje, nije bilo nikoga na ulicama. Mladja populacija verovatno ide do nekog drugog mesta koje je malo zivlje nocu, ovde nema bas nista.

Ljudi ne praktikuju pusenje u svojim stanovima, u zatvorenom prostoru, cigarete nigde, bas nigde nisu dozvoljene.






 Takodje je u nekim prodanicama zabranjen ulazak za pse, mada u vecini njih nije. Doduse, mi imamo malu civavu koju ja uglavnom nosim u ruci i on nikom ne smeta.
Inace ovde svi imaju pse. Neki idu sa, neki bez povoca. Naravno, za ljubimcem se na ulici mora pocistiti i vecina to radi i nema tu nikakve sramote. Cak sta vise, na ulicama na svakih par metara postoji posebna kanta za djubre koja sluzi toj svrsi, a odmah iznad kante nalaze se kese. Cak i da ne razumete francuski ovo bi svako mogao da razume. Ovde nema pasa i macaka lutalica. Prava je retkost da vidite neku zivotinju na ulici, osim u slucaju ako je nekom pobegla. Tada mozete odneti tu istu zivotinju veterinaru, on ce besplatno ocitati cip i lako pronaci vlasnika.



Putevi i staze su ovde jasno definisani. Nema puno semafora, ali ima puno kruznih tokova. Uredjeniji grad u zivotu nisam videla. Svaki dan, ljudi odlaze na posao i njihov je jedini zadatak da posade ili zaliju cvece, osisaju zive igrade, pokose travu, potkresu granje ili cak operu putokaze, autobuske pecurke. Postoje ljudi i koji skidaju plakate, ciste lisce sa ulica..itd. Ovde kod svakog zabavista stoji saobracajni policajac koji vodi racuna da se automobili bas uvek zaustave na pesackom prelazu. Ovo je vrlo mala sredina i savrseno uredjena. Ja sam zaista iznenadjena.


Mogu reci da sam odusevljena i ljudima tj, Francuzima. Ljubljenje je obavezno, i to 2 puta. Na pesackom prelazu necete dugo cekati, u vecini slucajeva, za par sekundi neki auto ce stati i ustupiti vam prolaz. Na ulicama ce vam se neretko javiti sa ''bonjour'' i ako vas ne poznaju. U pekari ce vam se cesto obratiti. Pogotovo stariji ljudi. Ako imate decu ili psa sigurno ce vam se obratiti. 












Zaista su ljubazni, svi. Na pijaci, ako ste samo jednom nesto kupili sa njihove tezge, ocekujte svaki sledeci put kad prodjete da cete cuti bonjour. Deca ce svuda nesto dobiti, po tezgama voce, pa cak i neke igrackice. U drugim prodavnicama lizalice ili bombone. U pekari parce hleba ili bolje reci bageta.



Moja deca ovde idu u zabaviste. Naravno, ni tamo niko ne govori engleski. S obzirom da je za roditelje ulazak u vrtic zabranjen, zbog, mozete vec da pretpostavite cega. Kada vaspitacice imaju neko obavestenje svi roditelji dobijaju istampano i zalepljeno u svesci koja ce nas docekati u rancu. 


Ono sto nam se jos jako dopada, a nema kod nas, to su deciji vasari. Naime, par puta godisnje deca iz  ovog mesta odvoje sve svoje igracke sa kojima se vise ne igraju i onda ih prodaju drugoj deci po vrlo povoljnim cenama.  Ili se medjusobno menjaju. Zaista mi se ovo dopada, jer upravo te stare za drugu decu prestavljaju nove, zanimljive igracke. Osim sto ce od zaradjenog novca deca moci da izbiraju neke druge stvari koje su im potrebne jos ce usput i shvatiti vrednost novca i sta je potrebno da urade i koliko da zarade da bi dosli do neke igracke. Takodje se ovde jednom godisnje desavaju i garazne rasprodaje, ako prevedemo bukvalno. Ovo ustvari predstavlja tezge sa nepotrebnim stvarima iz kuce. Ljudi plate za tezgu, ne znam 10-15 e i onda na nju naredjaju sve ono sto im iz kuce nije potrebno i to prodaju po zaista najpovoljnijim cenama. Ovde se mogu naci i igracke i odeca i obuca, lampe, satovi i jos milion drugih stvari. Cene su zaista smesne. Rasprodaje bilo kog tipa se uglavnom desavaju u prolece, kada ljudi ciste svoje kuce i prave veliko spremanje.


Igralista koja se nalaze u nasoj blizini su neverovatna. Jedno igraliste namenjeno je maloj deci, sve spravice prilagodjene su uzrastu. Osim raznih tobogana, ljuljaski i slicnih stvari, u sklopu igralista pronaci cete i mini zoo vrt. Nema tu puno zivotinja, svega par komada,ali opet dovoljno da ih deca svaki da obilaze i da dolaze redovno da im daju hranu, sto im je nekada i zanimljivije od igranja.


Dok igraliste za nesto stariju decu je nase omiljeno. To je jedna ogromna zelena povrsina. Nema puno nekih tobogana i tih stvari, ali tu je ogroman prostor za trcanje i igru. U toku leta na ovom igralistu pronaci cete jos i veliki teren za odbojku na pesku, plus nekoliko manjih terena sa peskom gde se deca igraju sa kanticama i lopaticama. Kada je napolju mnogo toplo, tu su oni mali tusevi koji bacaju jako sitne kapljice vode, da bi se deca osvezila. Ceo letnji raspust se pustala muzika. Bile su i montirane male kucice, koje su bile namenjene za odlaganje stolova i stolica, skolskog pribora i slicno. Tako da mi kada dodjemo popodne da se deca igraju, odmah nam ponude stolicu da sednemo, a deca dobiju svoje mesto za stolom i flomastere i listove, cak i istampane slike da boje.


Na svakom izlasku iz jednog ovakvog gradica, tu je odmah auto-put. Na svakih 10 km tu je i soping centar. Stvarno imaju jako puno mesta i prodavnica za soping. Da ne spominjem prelepe stvari koje u njima prodaju.


Tek da vidite pekare, nisu ni nalik nasim. Ovde se ne zna da li je u pitanju pekara ili poslasticarnica. Vise ima torti, kolaca i slatkisa nego peciva. Pretezno se prodaju kroasani, koji su prosto prelepi, tope se u ustima. Hleb, tj. baget je takodje divan, mnogo lepsi i ukusniji od naseg hleba. Probali smo vecinu kolaca i torti i ne mozemo da odlucimo sta je najlepse.



Sto se tice cena, ovde su nesto drugacije nego kod nas. Prosek mesecne plate je 1200e, ali  ljudi ovde zive u iznajmljenim stanovima. Primetila sam da se cesto sele. Redovno pocetkom nedelje ispred stoji nabacan namestaj koji je visak i nepotreban.


Mi zivimo u centru pored prelepe crkve ili bolje reci katedrale. I bas nam je lepo ovde, ali nije kao u Srbiji. Cak sam naucila i da se sporazumevam na francuskom i razumem delimicno sta pricaju i kad mi se neko obrati. Ipak, nije to to. Nema prijatelja ovde, nema porodice, dragih ljudi , komsija i prolaznika. Cak i kad bi savrseno govorila njihov jezik, opet ne bi bilo to to. Ovde nema druzenja do kasno, gledanja filmova ili kartanja. Nema prijateljstva.


Ipak mnogo mi je drago sto smo ovde dosli. Ja cu se lako vratiti kuci i starim navikama, poslu i obavezama, ali uvek cu pamtiti ovo mesto. Zaista, kroz vreme provedeno ovde uspela sam malo bolje da upoznam Francuze, njihovu kulturu, obicaje, tradiciju. Oni su zaista jedan divan narod i uopste mi nije zao sto sam provela evo vec 10 meseci u Francuskoj, ali ipak moj zivot je u Srbiji.

26 comments:

  1. Joj predivno *-* :( Zavidim ti.

    Charming Coco

    ReplyDelete
  2. Slike su predivne! Zapravo, sve je predivno!
    http://janead.blogspot.rs/

    ReplyDelete
  3. Odličan tekst, predivno mesto i predivne fotografije, svaka čast! Zaista sam uživala :)
    Šminke nikad dosta

    ReplyDelete
  4. Uzivala sam citajuci post, gradic izgleda carobno kroz tvoje redove. Jako mi se dopada nacin na koji si opisala cak i najmanje detalje, u trenutku sam imala osecaj da se nalazim tamo :). Jako mi se dopadaju i fotografije. Jedina stvar koja mi para cula jeste drustveni zivot ali to jeste tako u bar 50% evropskih gradova, ako ne i vise. Uzivaj, a sto se prijatelja i druzenja tice, doci ce sve samo od sebe, u pravom trenutku :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala draga, kada sam ovo pisala, pomislila sam da ce vam biti dosadno i dugacko za citanje, izgleda da sam se prevarila :) I drago mi je zbog toga :) Tesko je sklapati prijateljstva ako ne govoris istim jezikom. Par osoba ovde koje mogu nazvati prijateljima, nisu isti prijatelji kao u Srbiji. Ovde nema "dodjes na kafu'' i slicno. Nego jednom u par nedelja odete u restoran na veceru i to je to.

      Delete
  5. Divnooo, po slikama i tekstu, imala sam osecaj kao da sam tamo :)
    Jako mi se dopada ♥

    ReplyDelete
  6. Jaoo divan tekst!Baš sam uživala čitajući o mestu gde sad živite, verno si opisala život tamo i radujem se što ću vas posetiti i videti te lepote uskoro, ljubim vas!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Evo jos malo i vi cete uzivati :) :* :* :*

      Delete
  7. Tijana draga, sjajan post! Zaista sam uzivala u njemu, jer obozavam da putujem i upoznajem nova mesta! Fotografije su predivne, tekt jooš izvrstniji, zaista si supela da nam preneses sve cari i lepotu ovog malenog Francuskog grada!
    Gotičarka

    ReplyDelete
  8. Draga Tijana, uživala sam čitajući. Ovo deluje kao pravi mali raj, ali i možda ipak previše idealno. Verujem da bi mi bilo zanimljivo par meseci, ali bi mi opet nedostajalo "ono nešto". I setih se one Borine pesme "Pravila, pravila..." ;)

    ReplyDelete
  9. Wonderful post, love it! ♥
    Maybe follow for follow? :)

    veronicalucy.blogspot.com

    ReplyDelete
  10. Preedivno!Inače rijetko mi se da čitati postove ovakvog tipa,ali ovaj me oduševio.Slike su predivne,sve si odlično opisala super!♥
    Kod kuće je najljepše ipak.

    http://bellafashiondiary.blogspot.ba/

    ReplyDelete
  11. Već na samom početku sam zavoljela ovaj grad :D. Ako išta mrzim to je ustajanje u 5h da vi vili na poslu u 6h. Kao da će cijeli svijet propast ako bi se nasavali i odmorili kao ljudi. Uvijek sam se pitala zašto ne možemo kao normalan svijet da radimo od 8h, ali hajde de. Balkanci smo :D. Predivan post kao i mjestašce.

    Moj mali kutak

    ReplyDelete
  12. Meni se mnogooo dopada mesto u kom živiš kao i sam način života. Volela bih jednom da da ga posetim i prošetam njegovim ulicama. Prelep post. :) <3

    ReplyDelete
  13. Prelepo mesto Tijana, ja sam u Gagny, i ako dolazis blizu mozemo i da se upoznamo i procaskamo :) Sve najbolje Maja :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala Majo, zaista jeste. Možeš i ti kod mene da svratis, nismo mnogo daleko :)

      Delete

Makeup
Hair